U or­ga­ni­za­ci­ji NVO „No­vo i ljep­še Su­to­mo­re” i Ma­ti­ce cr­no­gor­ske, u re­sto­ra­nu „Iz­vor” u Su­to­mo­ru odr­ža­na je tri­bi­na „140-go­di­šnji­ca oslo­bo­đe­nja Spi­ča od Osman­li­ja”. Na tri­bi­ni su go­vo­ri­li pro­fe­so­ri isto­ri­je Ni­ko­la Sta­ni­šić, mr Ivan Jo­vo­vić, mr Mi­lan Šće­kić i pu­bli­ci­sta i vri­jed­ni hro­ni­čar Spi­ča Vla­di­mir Luk­šić.
Pre­ma ri­je­či­ma Jo­vo­vi­ća, obi­lje­ža­va­nje va­žnih da­tu­ma iz isto­ri­je ne­ke za­jed­ni­ce sva­ka­ko uka­zu­je na pret­po­stav­ku nje­ne zre­lo­sti, što isto­vre­me­no otva­ra mo­guć­nost za re­al­no sa­gle­da­va­nje, in­ter­pre­ta­ci­ju i va­lo­ri­zo­va­nje vla­sti­te pro­šlo­sti.
– Smi­sao or­ga­ni­zo­va­nja ova­kvih tri­bi­na ne na­la­zi se sa­mo u jav­nom is­ka­zi­va­nju pi­je­te­ta pre­ma preg­nu­ći­ma i žr­tva­ma na­ših pre­da­ka, već su one u sa­vre­me­nim uslo­vi­ma po­želj­ne za de­kon­struk­ci­ju ro­man­ti­čar­skih in­ter­pre­ta­ci­ja na­še pro­šlo­sti, od­no­sno pri­sut­ne pse­u­do­i­sto­ri­je, ko­ja na­ža­lost ži­la­vo op­sta­je u na­rod­noj svi­je­sti, kao i unu­tar ne­kih usta­no­va na­u­ke i kul­tu­re – is­ta­kao je Jo­vo­vić.
Pro­fe­sor Mi­lan Šće­kić go­vo­rio je o rat­nim ope­ra­ci­ja­ma cr­no­gor­ske voj­ske u spi­čan­skom kra­ju 1877. go­di­ne i efek­ti­ma te bor­be.
– U Ve­ljem ra­tu Cr­na Go­ra je ima­la am­bi­ci­ju da se te­ri­to­ri­jal­no pro­ši­ri i za­u­zme i Spič. U to­me se umno­go­me osla­nja­la na po­dr­šku, pri­je sve­ga Ru­si­je ko­ja je olak­ša­la cr­no­gor­ske voj­ne ope­ra­ci­je. Me­đu­tim, ti voj­ni us­pje­si ni­su u pot­pu­no­sti va­lo­ri­zo­va­ni, jer je na Ber­lin­skom kon­gre­su 1878. go­di­ne od­lu­če­no da Cr­na Go­ra na pri­mor­ju mo­že za­dr­ža­ti sa­mo Bar, od ri­je­ke Že­lje­zni­ce do za­li­va Kru­če, dok se Ul­cinj mo­rao vra­ti­ti Osman­skom car­stvu, a Spič sa oko­li­nom ustu­pi­ti Austro-Ugar­skoj. Iako ne­za­do­volj­ni od­lu­ka­ma Ber­lin­skog kon­gre­sa, cr­no­gor­ske vla­sti su 11. ma­ja 1879. go­di­ne pre­da­le Spič Austro-Ugar­skoj. Ta­ko je na­kon go­di­nu i po okon­ča­na cr­no­gor­ska upra­va ovim kra­jem, ali ne i pri­vr­že­nost nje­go­vog sta­nov­ni­štva Cr­noj Go­ri – ka­zao je Šće­kić.
Pre­ma ri­je­či­ma pro­fe­sora Ni­ko­le Sta­ni­ši­ća, u „na­šoj isto­ri­o­gra­fi­ji i srod­nim na­uč­nim di­sci­pli­na­ma ma­lo je pi­sa­no o Spi­ču”.
– Tek u naj­no­vi­je do­ba o pro­šlo­sti Spi­ča, o za­vi­čaj­nom kul­tur­nom na­sle­đu, ži­vo­tu i ži­vlje­nju u Spi­ču, pi­šu sve­šte­nik Ra­de No­va­ko­vić i Vla­di­mir Luk­šić. Osla­nja­ju se na tra­di­ci­ju, pre­da­nje sa­ču­va­no u pam­će­nju naj­sta­ri­jih Spi­ča­na, ali pr­ven­stve­no ko­ri­ste i sa­ču­va­ni do­ku­ment, ar­hiv­sku gra­đu ko­ja im je bi­la do­stup­na. Pop Ra­de pi­še kra­jem pro­šlog vi­je­ka, a Vla­do je sa­vre­me­ni hro­ni­čar Spi­ča, i vi­še od to­ga. Broj­na su pi­ta­nja pred is­tra­ži­va­či­ma pro­šlo­sti Spi­ča – ka­zao je pro­fe­sor Sta­ni­šić, ko­ji je is­ta­kao da je i ova tri­bi­na Ma­ti­ce cr­no­gor­ske i NVO „No­vo i ljep­še Su­to­mo­re” do­pro­no­si to­me.
– NVO „No­vo i ljep­še Su­to­mo­re” po­sta­je re­pre­zent ovog kra­ja – do­dao je Sta­ni­šić.
Po­vo­dom 140 go­di­na oslo­bo­đe­nja Spi­ča od Osman­li­ja Spič je do­bio, od­no­sno ob­no­vio svo­ju ple­men­sku za­sta­vu – bar­jak, ko­ji je di­zaj­ni­ra­la mla­da va­jar­ka iz Ba­ra Ma­ja Ča­ka­lo­vić.
Ona je is­ta­kla da je po­ča­stvo­va­na što joj je uka­za­no po­vje­re­nje da ura­di re­pli­ku bar­ja­ka, po pre­po­ru­ka­ma i uput­stvi­ma po­zna­va­la­ca isto­ri­je i nje­go­vog zna­če­nja u isto­rij­skom kon­tek­stu de­ša­va­nja.
Do­bar do­ma­ćin, kao i uvi­jek, bi­la je po­ro­di­ca Pe­tro­vić. U mu­zič­kom di­je­lu pro­gra­ma, za kla­vi­rom su na­stu­pi­le pro­fe­so­ri­ce Je­le­na Do­br­ko­vić i Ana Vu­ka­zić. Ve­če je vo­di­la Ti­ja­na Vuk­če­vić.D.S.


Že­le da oži­ve Ta­bi­ju

– Cilj nam je da to kul­tur­no je­zgro bu­de u cen­tru Su­to­mo­ra na naj­ljep­šem mje­stu oda­kle se pru­ža po­gled na ci­je­lo Su­to­mo­re, Bar i pu­či­nu bi­ser­nog mo­ra, a to je ve­le­lep­na tvr­đa­va Ta­bi­ja, ko­ju že­li­mo da va­lo­ri­zu­je­mo i oži­vi­mo, da se na tom mje­stu odr­ža­va­ju kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je i do­ga­đa­ji. Mi­slim da smo da­li vri­je­dan do­pri­nos i Op­šti­ni Bar i TO, ti­me što smo ne ma­la fi­nan­sij­ska sred­stva i svoj rad do­ni­ra­li u svr­hu op­šteg in­te­re­sa. Po­klo­ni­li smo svo­je dra­go­cje­no vri­je­me, a pri­vred­ni­ci i gra­đa­ni nov­ča­na sred­stva ko­ja ni­su za­ne­mar­lji­va, i sa si­gur­no­šću mo­gu re­ći da smo do sa­da za­jed­no do­ni­ra­li mi­ni­mum 60.000 eura, istin­ski že­le­ći da se Su­to­mo­re iz­dig­ne iz­nad vi­še­de­ce­nij­ske stag­na­ci­je – ka­za­la je Slo­bo­dan­ka Hr­va­tin.